KLIMA

Klimatske promene prete svetskom kulturnom nasledju

Od Kipa Slobode u Njujorku preko londonskog Taura do Opere u Sidneju – povećanje nivoa mora ne samo da utiče na područja naseljena velikim delom svetske populacije već i na brojna mesta koja se nalaze na listi svetske kulturne baštine UNESCO-a prikazano je u novoj studiji klimatologa Bena Marzajona sa Univerziteta u Insbruku i Andersa Levermana sa Instituta za klimatska istraživanja u Postdamu.

“Fizički procesi koji stoje iza globalnog podizanja nivoa okeana i mora su postepeni, ali će se kontinuirano nastaviti, što će direktno uticati na svetsko kulturno nasledje.” tvrdi klimatolog Ben Marzajon. Dok je javnost pre svega fokusirana na ekološke i poljoprivredne efekte klimatskih promena, Marzajon i Leverman u časopisu Environmental Research Letter stavljaju akcenat na kulturnu baštinu čovečanstva. Ovi naučnici su kompjuterski izračunali moguće podizanje nivoa mora za svaki stepen globalnog zagrejavanja, i tako identifikikovali područja u kojima će u narednim vekovima svetska kulturna baština biti ugrožena.

Na listi svetske baštine UNESCO-a nalazi se preko 700 spomenika kulture. Ukoliko se prosečna globalna temperatura poveća za samo jedan stepen Celzijusa, više od 40 ovih mesta će biti direktno ugroženo, mogućim potapanjem, u narednih 2000 godina. Sa povećanjem temperature od tri stepena Celzijusa oko jedne petine svetske kulturne baštine trajno će biti ugroženo. “U tom slučaju dugoročno će 136 mesta biti ispod nivoa mora ukoliko se ne preduzmu nikakve mere zaštite. Podaci o naletima plima i oluja koji još od ranije ugrožavaju kulturnu baštinu u ovom proračunu nisu uzeti u obzir. “ precizan je Marzajon.

Medju ugroženom svetskom kulturnom baštinom su istorijski gradski centri Briža, Napulja, Istanbula i Petrograda, ali i brojna mesta u Indiji i Kini.

Kako bi dali pouzdanu procenu klimatolozi su razmatrali regionalno različite stope podizanja nivoa mora. “Ako se velike mase leda tope i voda se širi preko okeana, to će uticati na gravitaciono polje Zemlje. Podizanje nivoa mora će se tako razlikovati medju regionima.” kaže Leverman. Naučnici su izračunali buduće podizanje nivoa mora za sve regije u svetu i uporedili projekcije sa današnjim naseljenim područjima i mestima u priobalju na kojima se nalazi svetska kulturna baština. “Naša analiza pokazuje koliko će ozbiljan biti uticaj klimatskih promena na svetsku kulturnu baštinu ukoliko se nešto ne preduzme. Prosečna globalna temperatura već se povaćala za 0.8 stepeni Celzijusa u poredjenju sa pre-industrijskim nivoima. Ukoliko se emisija gasova sa efektom staklene bašte bude povećavala isto onoliko koliko i u prošlosti, fizički modeli projektuju globano zagrevanje od pet stepeni Celzijusa do kraja 21. veka.” ističe Leverman.

Sadašnja naseljenja područja u budućnosti će biti okeani

Pored istorijskih kulturnih spomenika, regioni koji su sada naseljeni milionima stanovnika zbog toga će takodje biti ugroženi. Sa globalnim zagrevanjem od tri stepena Celzijusa, dvanaest zemalja na svetu mogu da izgube više od polovine svog sadašnjeg kopna, dok oko 30 zemalja može da izgubi jednu desetinu svoje teritorije.

“Ostrvske zemlje u Pacifiku i Karibima, kao i Maldivi i Sejšeli posebno su u riziku, usled klimatskih promena većina njihove populacije će na kraju morati da napusti svoje domove, tako da će veliki deo njhove kulture praktično nestati ukoliko se trend globalnog zagrevanja ne zaustavi.” kaže Leverman.

“Sedam procenata današnje svetske populacije živi u regionima koji će, bez masivne zaštite, na kraju završiti ispod mora ukoliko se temperature podignu do tri stepena Celzijusa. Kada bi se ovo podizanje nivoa mora dogodilo danas, više od 600 miliona ljudi bi bilo ugroženo i morali bi da potraže novi dom.” naglašava Marzajon “Ove velike dugoročne promene duž naših obala fundamentalno će promeniti istorijska kulturna zdanja do te mere da će, ukoliko se klimatske promene ne budu ograničile, arheolozi u budućnosti tragati za važnim delovima naše kulturne baštine u okeanima.”