Nauka usmerava političke odluke

Novi lider međunarodnog panela za naučnu ocenu klimatskih promena

BLOGUJE: Anđelka Mihajlov

Svetska politička scena se usijava pred UN konferenciju zemalja članica Okvirne konvencije o promeni klime, koja će se decembra 2015. godine održati u Parizu. Zato je i u naučnom i političkom svetu veliku pažnju privukla informacija da je posle trinaest godina izabrana nova osoba na čelu Međuvladinog panela za naučnu ocenu klimatskih promena (IPCC).

Na predlog vlade Koreje, izabran je 69-to godišnji Hoesung Li, koji je završio fakultet za energiju i životnu sredinu u Seulu, a kasnije se profilisao u naučnika za ekonomiju klimatskih promena, energije i održivog razvoja. Iako to nije današnja tema, moram napomenuti da postoji čitav kompleks otvorenih pitanja da li u obrazovnom i naučnom sistemu u našoj zemlji prepoznajemo mnoge struke, znanja i veštine koje će se u budućnosti tražiti (imamo li ekonomiste koji se bave na savremeni način klimatskim promenama?).

Panel na čijem je čelu sada Hoesung Li, ima veliki naučni integritet i reputaciju i 2007. godine je dobio Nobelovu nagradu. Tako se u 5. Naučnom izveštaju o stanju klime (iz 2014. godine) Panel oslonio na doprinos oko 1000 naučnika (među kojima je autor ovog teksta), analizirajući oko 30.000 naučnih radova. Panel daje naučne informacije za donosioce odluka. Prihvatajući ove izveštaje vlade autorizuju naučni kontekst svojih odluka.

Ovo nas vodi ka konferenciji u Parizu, sa realnom mogućnošću da nauka usmeri političke odluke na svetskom nivou. Znamo da sa 95% sigurnosti ljudske aktivnosti prouzrokuju klimatske promene, kao i da su tradicionalni sistemi predviđanja nepogoda sve manje uspešni u praksi. Oblast klimatskih promena pruža niz izazova i mogućnosti da ih sprečimo i adaptiramo se na njih. Na sadašnjoj generaciji donosioca odluka je da se suoči i sa uticajem klimatskih promena na postojeću (i buduću) „infrastrukturu“ proizvodnje hrane, distribucije vode, zdravstvo, saobraćaj, energetiku. Posebno se dobro, od strane političara, razume zabrinutost za energetsku infrastrukturu – jer, kada je ona u problemu i ostale mogu da kolapsiraju, na primer infrastruktura za postupanje otpadom i otpadnim vodama. Ne treba nikako zaboraviti i sve izraženiji efekat uticaja klimatski promena na zdravlje. A ovi efekti nisu „rezervisani“ samo za manje razvijene i zemlje u razvoju. Upravo zato je H.Li u svom uvodnom obraćanju pri prihvatanju nove dužnosti podvukao da će nauka nastaviti da bude u osnovi rada Panela za naučnu ocenu klimatskih promena, kao i da će u narednom periodu uključiti mnogo više naučnika iz zemalja u razvoju. Očekuje se da će naredni 6. Naučni izveštaj o stanju klime biti najkasnije do 2021. godine. Ukazao je da će dalje razvijati koncept „karbon-kredita“, i da za sve to je potrebna „trka sa vremenom“, koju treba da trče i naučnici i političari donosioci odluka.

Kako predstojeća konferencija u Parizu pomera fokus sa naučnih analiza na analize orijentisane na rešenja, to izbor naučnika ekonomiste klimatskih promena na čelo Panela, dobija posebnu dimenziju. Naslućuje se kako će izgledati dogovor 195 država sveta, kao i da će on pod obavezno doneti svim državama pravno obavezujući okvir za borbu protiv klimatskih promena. Suštinu pregovora po pitanju obaveza za period posle 2020. godine čine pitanja smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, finansiranje, jačanje kapaciteta i savremenije tehnologije. Svaka reč u pravnoj prirodi dokumenta će biti važna.

U ovom trenutku, dve stvari se čine nedovoljno izvesnim, što ukazuje da će H.Liju biti potrebna i podrška i veština da vodi Panel u novoj eri posle konferencije u Parizu. Prvi izazov čini situacija u ovom trenutku, da kada se zbirno pogledaju do sada dostavljeni dokumenti država koji predstavljaju Nameravani nacionalno odredjeni doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (INDC) svake pojedinačno, to – nije dovoljno. (napomena: Srbija je dostavila ovaj dokument juna ove godine). Istina, još neke države ih nisu dostavile, pa su sada sve oči uprte u njih.

Drugi izazov čini situacija oko finansiranja. Procenjeno je da treba obezbediti do 2020. godine oko 100 milijardi US dolara u globalni „Zeleni klimatski fond“, da bi prelazak na nisko-ugljenični razvoj bio moguć. Nedavno je objavljeno da je do sada obezbedjeno oko 3 milijarde US dolara, i da se očekuje da će razvijene zemlje na samoj konferenciji u Parizu, kroz podršku ovom fondu, pokazati svoje liderstvo. Isto tako, očekuje se podrška komercijalnih banaka, osiguravajućih društava i drugih investitora. Vlada „relativna tišina“ kako će se obezbediti ovaj novac. Ima naznaka da će Nemačka opredeliti 1 milijardu US dolara na početku, a predsednik SAD Obama je tražio u 2016. godini od Kongresa da odobri 500 miliona dolara....

Nauka kaže da se ne sme dopustiti bez velikih posledica zagrevanje na planeti veće od 2 stepena Celzijusa – donosioci odluka i političari treba da u praksi pokažu svoje liderstvo ka održivoj budućnosti. A pojedinačne države – kao minimum treba da ispune i ispunjavaju svoja obećanja data u INDC dokumentu.

Za našu zemlju, ispunjenje onoga što smo odgovorno obećali u dokumentu Nameravani nacionalno odredjeni doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, poklapa se sa onim što smo uobličili u vidu strateškog „post-skrining“ dokumenta i dostavili Evropskoj komisiji septembra ove godine (pun naziv dokumenta je „Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za poglavlje 27: životna sredina i klimatske promene“). Evropska komisija pod vođstvom Žan Klod Junkera ima deset prioriteta među kojima su i dva koja bih istakla: politika uticaja na klimatske promene i Evropa kao snažniji faktor na globalnoj sceni. Ovo drugo, posmatramo iz vizure zemlje kandidata za članstvo u EU, reafirmiše važnost sprovođenja (mnogobrojnih) multilateralnih sporazuma u oblasti životne sredine i klimatskih promena, koje je naša zemlja ratifikovala, i što sada sprovođenje ovih ugovora i pristupanje EU čini istim putem, a EU upućuju na partnerstvo sa međunarodnim organizacijama (sistema UN i druge). Mi smo samo deo dugačkog puta koji nas čeka u poglavlju životna sredina i klimatske promene prošli. Prepreka ima mnogo, put je komplikovan, zahtevan i složen, a mnogo i košta. Važno je samo da ne izgubimo pravac i da nam svaka prepreka koju prođemo bude samo podsticaj, jer, koračanje trasom ka održivom razvoju je trajan proces. Neki to nazivaju trošak, a neki ulaganja u održivu budućnost i bolje uslove života.

Prof dr Anđelka Mihajlov, član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, zadužena za određene sektore Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promena