– Na području 16 opština u Srbiji postoji zaostala kasetna municija, ponegde čak i u naseljenim mestima, a plan je da se čišćenje terena završi do kraja sledeće godine – izjavio je Jovan Sikimić iz Centra za razminiranje. – Planiramo da u ovoj godini završimo izviđanja terena na kojima ima kasetne municije, a da čišćenje završimo sledeće godine da bi krajem 2016, i eventualno 2017. Srbija bila zemlja očišćena od kasetne municije.
On je naveo da je Srbija velika žrtva kasetne municije, da su posledice bile velikih razmera, od zagađenja voda, zemljišta, a da je Centar za razminiranje nastojao da odgovori na potrebe i da zemljište bude vraćeno bezbednom korišćenju.
Sikimić je podsetio na to da se Centar od 2002. godine bavi rešavanjem problema i razminiranjem i čišćenjem površina na kojima su postavljene mine ili onih koje su bombardovane kasetnom municijom ili velikim avionskim bombama.
On je kazao da je do sada Centar izviđao oko 31 milion kvadratnih metara zemljišta zagađenog kasetnom municijom, a da se s tim problemom suočava 16 opština. Istakao je da situacija izviđana na oko 150 lokacija, a da je zemljište razminirano i očišćeno od mina kasetne municije na oko 22,6 miliona kvadratnih metara prostora i ono je sada bezbedno.
Dejan Ivanović iz Udruženja „Podrška. Prava. Pristup – Srbija”, koje se zalaže za pristupanje Konvenciji o zabrani kasetne municije, rekao je da je svaka zaostala municija aktivna sve dok se ne nađe i ne uništi, a da su u poslednjih 40 godina kasetne bombe ubile ili povredile više desetina hiljada ljudi. Kako je kazao, 25 država u svetu ima problem sa zaostalom kasetnom municijom, među njima i Srbija.
– Problem je na globalnom nivou, i uprkos aktivnostima, svake godine više stotina ljudi strada od tog oružja jer kasetna municija ne zastareva uprkos dugom boravku u zemlji – rekao je Ivanović. On je podsetio na to da u Nišu, Preševu i Bujanovcu još uvek postoje kasetne bombe i da bi Srbija trebalo da postane ugovornica Konvencije o kasetnoj municiji. Ta konvencija na snagu je stupila pre pet godina, a do sada ima 116 potpisnica i 92 države ugovornice i taj broj je u stalnom porastu.
Na konferecniji za novinare je rečeno i da, po nekim svetskim podacima, oko deset odsto projektila ostane na zemlji ili ukopano u zemlju kao neeksplodirano sredstvo. Po izjavama e čekaju na razminiranje.