U lozničkoj „Viskozi“ još ima izuzetno opasnih materija, ali se ne zna koje količine su ostale u pogonima propalog giganta hemijske industrije. Osim što je fabrika danas ruglo, gde vršlja ko hoće rizikujući život po ruševinama, ona je i ogromna opasnost po građane Loznice i Banje Koviljače, između kojih se nalazi.
Fabrika ne radi od početka 2005, a u stečaju je poslednjih šest godina. To vreme je nadležnima bilo nedovoljno da iz nje uklone preostale opasne materije, a nekoliko velikih požara, kao i nedozvoljeno sečenje ventila, zbog čega su isticali amonijak i crni lug, nisu nadležne naterali da problem reše. Stečajni upravnik Agencija za privatizaciju odgovara da i pored više pokušaja angažovanja stručnih osoba i institucija nije mogla sa sigurnošću da utvrdi količinu opasnih materija, koja se nalazi u pogonima HK „Viskoza“.
- Procenjuje se da se u pogonu „Celvlakne“ nalazi 2.200 metara kubnih vode, kontaminirane materijom CS2 (ugljen-disulfid), uskladištene u bazenima i tankovima. CS2 spada u opasnu i eksplozivnu materiju i ukoliko dođe u kontakt s visokom temperaturom, može izazvati opasnu reakciju. Takođe, u nekadašnjoj „Viskozinoj“ fabrici „Celuloza“ ima oko 1.000 metara kubnih crnog luga, koji je ukladišten u pet rezervoara. Uslov za uklanjanje opasnih materija je novac, a stečajni upravnici na računima nemaju para za finansiranje ove izuzetno skupe aktivnosti - navode iz Agencije za privatizaciju.
Kako kažu iz agencije, više puta su se obraćali raznim ministarstvima ukazujući na ovu situaciju i tražeći novac za njeno rešavanje, a osim toga, problem je i što u Srbiji „ne postoji firma s licencom za upravljanje ovom vrstom opasnih materija“.
Prilikom prikupljanja potencijalnih ponuda za uklanjanje opasnih materija javljale su se samo inostrane firme koje bi to mogle uraditi u saradnji s domaćim, a ponude se kreću od 900.000 do dva miliona evra. Posao izmeštanja oko 550 tona najopasnijeg CS2 sklopljen je s firmom „Promos plus“ iz Ljubljane i „Promos SM“ iz Beograda. Od jula 2010, u više navrata je specijalnim kontejner-cisternama počelo izmeštanje železnicom, poslednja količina dislocirana je u jesen 2010, a onda je sve stalo. Posao koji je trebalo da bude završen za šest meseci nije obavljen do danas. Firme su, kažu iz agencije, napustile posao ne izvršavajući ugovorene obaveze, zbog čega su tužene i u toku je parnica u Privrednom sudu u Valjevu.
Što je najgore, uprkos postojanju opasnih materija, u fabrički krug, ovlašćeno i neovlašćeno, ulazi ko hoće i odnosi sve što se može prodati. Nedavno je zbog nasilno isečenog ventila na rezervoaru isteklo od 50 do 70 tona crnog luga.
Do kraja godine će verovatno biti zaključen stečaj u „Viskozi“, a u gradu očekuju dva moguća scenarija - da se neprodata imovina preda poveriocima ili prenese na Direkciju za imovinu Srbije, a onda na lokalnu samoupravu. Loznica je pre nekoliko godina bezuspešno tražila „Viskozinu“ imovinu, a sada strepi od takvog „poklona“ u ruševinama, s neutvrđenom količinom opasnih materija i oko 70 hektara zagađenog zemljišta.