Uranijumske bombe kojima nas je NATO gađao 1999. godine najviše su uticale i utiču na porast obolelih od leukemije i limfoma, a zatim tumora pluća, prostate i reproduktivnih organa kod žena, kažu stručnjaci za Naše novine.
Istovremeno, pomera se i starosna granica, pa u odnosu na period pre bombardovanja, kada su obolevale osobe u sedmoj i osmoj deceniji, danas sve više oboleva mlađa populacija.
Stručnjaci kažu da su u najvećem riziku one koje su bile blizu mesta eksplozija, ali ne mnogo manje ni ostali jer je uranijum svuda oko nas. Vojnici poumirali
Dr Nebojša Srbljak, predsednik NVO „Milosrdni anđeo“ i internista u Zdravstvenom centru „Kosovska Mitrovica“, koji godinama dokazuje da je epidemija raka direktna posledica ovog radioaktivnog otpada, ističe da nakon eksplozije uranijum nije nestao, naprotiv, ostao je na našem području.
- Vi svakodnevno prolazite pored porušene zgrade Generalštaba i SUP-a u centru Beograda. Te građevine treba skloniti. Lokacije koje su gađane osiromašenim uranijumom nisu očišćene posle sukoba, tako da je on ostao. Istina, najugroženije su osobe koje su se u trenutku gađanja nalazile blizu mesta eksplozija. U prilog tome, iz grupe vojnika koja je u okolini Mališeva stala na ivici rupe od eksplozije, od njih sedmorice, četvorica su mrtva, umrla od karcinoma. A otrovi su ušli u naš lanac ishrane, u zemljište i vodu - objašnjava dr Srbljak za Naše novine.
Epidemiju kancera naš sagovornik je primetio 2001. Istovremeno, primećeno je i da obolevaju sve mlađe osobe.
- Naše istraživanje je pokazalo drastičan skok obolelih od karcinoma pluća. Ispljuvak našeg prvog pacijenta, koji je imao rak pluća, sadržao je radioaktivni jod 131, sastojak bombe s osiromašenim uranijumom. Povećan je broj karcinoma hematološkog porekla, ali i reproduktivnih organa i kod žena i kod muškaraca. U Kragujevcu je registrovan veliki broj tumora prostate. Kod dece je primetan porast leukemije - nabraja Srbljak i dodaje da su do 2000. godine od raka najviše obolevale osobe starosti između 71 i 81 godine, a danas je najviše obolelih staro od 50 do 60 godina. Taloženje prašine
Prof. dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, kaže da razlika u broju obolelih pre i posle NATO agresije nije slučajna.
- Ta prašina se taložila na zemlju, dolazila do površinskih voda koju su uzimale biljke, a njih životinje. Čovek uzima pijaću vodu s jedne strane, biljnu i životinjsku hranu s druge i udiše vazduh s treće strane. Sve je zagađeno malim, ali dovoljnim količinama da izazovu i kancer i mutaciju gena - objašnjava Čikarić.
I pre nego što je zvanična statistika pokazala da je u Srbiji u poslednjih desetak godina broj obolelih od leukemije i limfoma povećan za 110 odsto, on je na to upozoravao, evo i zašto:
- Sva tkiva su osetljivija na jonizujuća zračenja, najosetljivija su limfna tkiva i koštana srž, a leukemije i limfomi se razvijaju upravo iz njih.
Na pitanje zašto pojedini lekari govore da povećan broj obolelih od tumora nije posledica bombardovanja, Nebojša Srbljak doslovce kaže da njega ne mogu da kupe jednim kongresom. Dodaje da je još ružnije što nije prihvaćen njihov predlog za rešenje problema:
- Još 2003. smo ponudili projekat koji je sadržao predlog kako treba testirati građane, odnosno uraditi skrininge da bi se otkrili potencijalni oboleli, međutim, to nije nikada naišlo na interesovanje.