Od 192 države u svetu potpisnice Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, Srbija je na 73. mestu po spremnosti da se suoči sa klimatskim promenama, rekla je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević-Bošković, na nedavno održanoj, prvoj sednici Nacionalnog saveta za klimatske promene.
- Zaštita životne sredine je jedno od glavnih, urgentnih pitanja i za Vladu i za državu, pitanje koje traži širok konsenzus građana, države, naučne i stručne javnosti - istakla je ministarka Bogosavljević-Bošković - Istraživanja ukazuju na neraskidivu vezu klimatskih promena i sektora energetike, saobraćaja, industrije. Klima se značajno menjala i danas smo svedoci porasta temperature, što dovodi do zagađenja atmosfere i pojave efekta “staklene bašte”. Nacionalni savet za klimatske promene treba da bude pokretač svesti o značaju klimatskih promena, podizanja znanja o ovom problemu, ali i načinima njegovog rešavanja. Zbog toga će se ovo telo baviti sistemom zaštite i unapređenja stanja vazduha, voda, zemljišta u Srbiji.
temperatura biti i do 50 stepeni Celzijusa, a kiše i snega biće upola manje nego sada. Ovakve klimatske promene posebno će uticati na poljoprivredu, a najveći udar pretrpeće žitarice - kukuruz i pšenica, ali i pasulj koji je vrlo osetljiva kultura. S druge stane, rast temperature promeniće uzgoj jer će se na našoj teritoriji više gajiti limun, pomorandže, banane i maslina. Docent dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu objašnjava da Srbiju do kraja veka čeka kontinuiran porast temperature, ali i da su šanse za pojavu poplava i oluja znatno veće. - Ono što se dešavalo jednom u 30 godina, dešavaće se jednom u pet godina, a verovatno će dolaziti i do dugih perioda suše - objasnio je Đurđević. - Ceo region uveliko plaća danak globalnom zagrevanju. Srbija već sada ima odlike mediteranske klime. Stalni porast temperature, sve duži i jači toplotni talasi, kao i periodi suše, najviše će se odraziti na poljoprivrednu proizvodnju. Istraživanja pokazuju da, u slučaju da se ne razvije ozbiljan sistem navodnjavanja, prosečni godišnji gubici u drugoj polovini veka mogu biti i par desetina procenata. Šume će, takođe biti ozbiljno ugrožene u slučaju ovakvog scenarija, jer budući klimatski uslovi biće značajno drugačiji od onih koji su potrebni da bi se održala struktura šuma kakvu imamo.
Anterfile:
Srbija nema dovoljno šuma
Srbija je, istakla je ministarka Bogosavljević Bošković, nedovoljno pošumljena, jer je sada pod šumom samo oko 30 odsto teritorije, dok bi optimalna pošumljenost trebalo da dostigne 42 odsto. Potrebno je, ukazala je ministarka, sprečiti i neplansko sečenje šuma i obnavljati šume.